Ultralab, {366 Days}, video, 2004.
Struktura rada {366 dana} podseća na filmske i video eksperimente iz šezdesetih i sedamdestih godina 20 veka, ali, dok su oni mišljeni kao medijsko-istraživački eseji ili političke platforme, {366 dana} odaje medijski i tehnološki zasićen, pesimističan i ciničan pristup koji svoje okruženje prvenstveno određuje i posmatra sa ličnog, gotovo idiosinkrastičkog aspekta.
Umesto društvene kritike kroz formalnu i logičku dekonstrukciju medija (čiji je jedan od poslednjih uspešnih predstavnika Godfrey Reggio), Ultralab napušta istraživački metod i realizuje {366 dana} kao neobaroknu rekapitulaciju i kompilaciju medijskih sadržaja koja sažima brojne savremene tehnike i postupke.
Spekulativni, fikcijski i, u izvesnom smislu, emotivni ključ rada nagovešten je posvetom: „U znak sećanja na bezbrojne igrače poginule na bojištima igre Unreal Tournament 2003“. Ti karakteri su fiktivni ili virtuelni, u skladu sa klasičnom cyber-paradigmom prema kojoj se programski kod izjednačava sa genetskim kodom koji određuje različite nivoe naše stvarnosti. Stoga se atraktivna kritička pozicija za njegovo razmatranje može iskazati pitanjem: „Kako bi se na zadatku zvanom {366 dana} snašao Lemmy Caution?”[1]
-
Agent iz Godardovog filma Alphaville, 1965. ↩
Introductory text, Screening of Ultralab’s video {366 Days}, Centre Culturel Français, Belgrade.