Gerhard Gross, Flying Scope 27, Los Angeles, digitalna štampa, 2001/2003.
Šta povezuje Constance Ruhm iz Beča, Gerharda Grossa iz Graca i Dejana Grbu iz Beograda, umetnike koji nastupaju zajedno na izložbi Connection? Malo toga. U svakom slučaju, veze između njih teško mogu da budu odrednica manifestacije u okviru koje se održava ova izložba. Njima kao umetnicima, naime, nije potrebno ništa od ciljeva koji se najčešće ističu u diskursu evropskih integracija: više uzajamnog razumevanja i tolerancije, manje unutrašnjih i međusobnih konflikata.
Svaka kreativna egzistencija zasnovana je na sukobu – individualnom, društvenom, političkom – i njegovo prividno ukidanje ne može da razreši probleme već može samo da ih preformuliše, navodeći nas da ih drugačije mislimo i realizujemo. Ta preformulacija u osnovi podrazumeva osvešćeno isključivanje određenih odnosa i fleksibilnu upotrebu jezika. I dok se radovi ovo troje umetnika razlikuju tematski i koncepcijski – od kulturnog miljea filma kod Constance Ruhm, preko pukotina velike tradicije Americane kod Georga Grossa, do portreta i ličnih odnosa kod Dejana Grbe – zajednička im je procedura analitične formalizacije na nivou kôda. Oni zbog toga izgledaju hladno i nekomunikativno, nagoveštavajući da su upravo netransparentnost i nesporazum ključni uslovi onog nimalo beskonfliktnog kontakta u kojem se uspostavlja naša osobenost.
Da bi izbegli pad u homogenizaciju, u svetu koji se neznalački ili/i oportunistički kreće ka potpunoj depolitizaciji i u kojem pojam kulturnih razlika služi kao ideološko pokriće, ovi umetnici koriste virtualnost svojih identiteta transformišući svoje poimanje umetnosti i stvarnosti, i instrumentalizuju ih u neku vrstu anomalije. Stoga može izgledati apsurdno da oni deluju upravo u digitalnom polju koje je u znatnoj meri određeno korporativnim imperativima. Ne zadržavajući se, međutim, na medijskom interfejsu koji je podržan ali i uslovljen digitalnom infrastrukturom, oni sâm digitalni kôd tretiraju kao sredstvo koje nudi povoljan odnos između ekskluzivnosti i učinkovitosti jer je u sirovom stanju dostupno uglavnom samo fanaticima, a de facto generiše stvarnost. Za sada. Jedino stalnim premeštanjem u opasnu zonu apsolutne razlike koja stvara relevantne posledice, umetnici mogu da izbegnu ulogu korisnika ili dekoratera i da budu zlo kulture u onom smislu u kojem je ‘bolje’ zlo ‘dobrog’.
Katalog izložbe Connection, Remont / Kulturni centar Beograda, Beograd, 2003.