DigitGroup Belgrade, Rizom grada, mapa, 2010.
Projekat Rizom grada je zasnovan na ideji da se slojevitom formalizacijom odluka, izbora, preferenci, zapažanja, interakcija, uslovljenosti i kompromisa koji čine urbano iskustvo ukaže na njegovu znakovitost i da se osveži potencijal mikro-narativa za promenu postojećeg i uspostavljanje novog identitetskog profila grada.
GPS i internet omogućavaju složenu crtačku vizuelizaciju subjektivnog doživljaja i interpretaciju gradskog identiteta koji se u slučaju Beograda može smatrati višestruko problematičnim. To odlično ilustruju razlike između medijski projektovanog gradskog imidža i konkretnih, često frustrirajućih, ponekad i traumatičnih, svakodnevnih iskustava građana sa iole kompleksnijim agendama. Život grada Beograda se tradicionalno odvija u neskladu njegove levantinske disfunkcionalnosti i rudimentarne građanske samosvesti njegovih stanovnika sa temeljnim relacijama na kojima grad nastaje, a čije su krajnje konsekvence označene modernističkim konceptom Grada kao mašine za efikasan život.
Beograd je, razume se, samo jedan od mnogih savremenih primera urbane aglomeracije. U većini gradskih superstruktura dojam udobnog života je dostupan samo pojedincima koji postižu povoljan odnos između svojih materijalno-finansijskih mogućnosti i perceptivno-spoznajno-etičke autocenzure. Ali i putanje koje iscrtavaju umetnici u projektu Rizom grada su cenzurisane tehnologijom, prostornom organizacijom i saobraćajem (proizvoljnosti su uglavnom posledica nepreciznosti samog GPS-a), čime ukazuju da se većina urbanih postupaka kao što su kretanje, konzumiranje i komunikacija zasniva na izboru iz skupa predefinisanih opcija. Radi se o pojavi simptomatičnoj ne samo za gradski život nego u celini za savremenu kulturu čije konvencije nastaju kombinacijom dobrovoljnog potčinjavanja i oportunističkog izostanka otpora.
Tako se i identitet, koji ovaj projekat neposredno tematizuje, danas dominantno uspostavlja prisvajanjem postojećih modela i simboličkih sistema, a znatno ređe nastaje iz živog iskustva. Manuel Castells primećuje da „[u] svetu globalnog protoka novca, moći i predstava, traganje za identitetom, individualnim ili grupnim, preuzetim ili konstruisanim, postaje primarni izvor društvenog smisla. Taj trend nije nov jer se od samih početaka ljudskog društva smisao zasniva na identitetu, naročito verskom i etničkom. Međutim, u aktuelnom istorijskom periodu, određenom urušavanjem organizacija, delegitimizacijom institucija, slabljenjem najvažnijih socijalnih pokreta i efemernom kulturnom ekspresijom, identitet postaje glavni, ponekad i jedini, izvor smisla i značenja. Ljudi sve više pronalaze smisao ne u onome što rade nego nego u tome ko (veruju da) su. Istovremeno, globalne mreže instrumentalne razmene samovoljno isključuju ili uključuju pojedince, grupe, regije, čak i čitave države na osnovu njihovog trenutnog značaja u stalnom protoku strateških odluka. Dolazi do fundamentalnog odvajanja apstraktnog, univerzalnog instrumentalizma od istorijski zasnovanih, partikularističkih identiteta. Naše društvo se sve više organizuje oko sukoba između Mreže i sopstva.“[1]
U tom sukobu, savremeni kritički diskurs često prepoznaje princip rizomatske decentralizacije, nagovešten u knjizi Anti-Edip i razrađen u knjizi Hiljadu platoa Gillesa Deleuzea i Félixa Guattarija, kao obećavajući koncept koji je moguće realizovati pomoću digitalne tehnologije, poglavito interneta[2]. Shvatanje interneta kao slobodne, nekontrolabilne rizomatske strukture[3], međutim, previđa ili ne poznaje njegovu kontradiktornu prirodu koja spaja decentralizaciju (TCP/IP, distributivnost) i kontrolu (DNS, komercijalizacija, homogenizacija)[4]. Istraživanjem i estetizovanjem prostora za kontakt između horizontalno-rizomatskog i vertikalno-hijerarhijskog aspekta digitalnog umrežavanja, Rizom grada upućuje svoje učesnike i svoju publiku da osveste sopstvene pozicije i da uspostave jasan stav prema tom prostoru. On prikazuje nove mogućnosti mentalne hibridizacije (urbanog) identiteta, njegove simboličke predstave i komunikacije, posredno afirmišući značaj danas uglavnom zanemarenog ili instrumentalizovanog uvida da je politika, pre nego što postane javna, uvek prvenstveno lična, intimna stvar.
-
Manuel Castells, The Rise of the Network Society (2nd ed.), Wiley-Blackwell, Chichester, 2010, p. 3. ↩
-
Charlie Gere, Digital Culture (2nd ed.), Reaktion Books, London, 2008, pp. 161-165. ↩
-
Julian Stallabrass, Internet Art: The Online Clash of Culture and Commerce, Tate, London, 2003, p. 23. ↩
-
Alexander Galloway, Protocol, MIT Press, Boston, 2006, pp. 8-10. ↩
Katalog projekta Rizom grada, DigitGroup Belgrade, Muzej nauke i tehnike, Beograd, 2010 / katalog izložbe Nove tehnologije 2010, Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva, Pančevo, 2010, str. 10-12.
Katalog izložbe Nove tehnologije 2010, Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva, Pančevo, 2010, str. 10-12.