Ključna reč: Umetnost je projekat Vesne Opavský posvećen ispitivanju izražajnih mogućnosti infografičkog procesiranja teksta, sa idejom da ukaže na pojmovne i društvene aspekte umetnosti u preseku sa informatičkom fenomenologijom. Nasuprot uobičajenim tekstualnim intervencijama u likovnom delu, koje često signaliziraju frustraciju umetnika da realizuje svoje namere apstraktnim likovnim sredstvima, Ključna reč: Umetnost pretvara tekst—njegovo generisanje, konzumiranje i implikacije—u tematsko-poetičku platformu koristeći apstrakciju programskog koda koji je na određenom nivou takođe tekstualan.[1] Razrađen formalno-proceduralni tretman kompjuterske i štampane prezentacije odražava entuzijazam umetnice za digitalno preispitivanje intimnih motiva, ali se može prepoznati i kao ironični komentar fetišizacije tehnologije kroz koncept omnipotentne informacije.[2]
Vesna Opavský, Umetnost, digitalna štampa, 2013.
Projekat je u osnovi vizuelizovan pomoću oblaka reči, hijerarhizovanih prema učestalosti pojavljivanja. Oblake reči su, polovinom dvehiljaditih, inicirali veb poduhvati kao što je del.icio.us, servis za društveno indeksiranje i Flickr, servis za razmenu fotografija i videa. Izbor infografičkog rešenja sa takvim pedigreom u projektu Ključna reč: Umetnost ukazuje da se savremeni doživljaj interneta prvenstveno prelama u fokusu društvenih mreža. Internet pripada kompanijama koje poseduju infrastrukturu i kontrolišu protokole značajnih (društvenih) servisa, a ne korisnicima koji ih održavaju u životu dobrovoljnim dodavanjem sadržaja i besplatnim učešćem u komercijalizovanom posredovanju interakcijama.[3] Drugim rečima, ‛otvaranje’ medijskih sistema na internetu označava prelazak na nov način strukturisanja informacija i materijalnih resursa koji nalazi odgovarajući režim u umetnosti,[4] poglavito u digitalnoj infografici.
Digitalna infografika koristi softverske metode za prikupljanje, obradu i predstavljanje podataka, koje omogućavaju nove perspektive njihovog promišljanja i kontekstualizovanja. Polazeći od ideje da podaci nisu neutralni, mnogi umetnici infografike veruju i/ili tvrde da je njihov rad posvećen odgovornom[5] kreiranju projekata koji nevidljive stvari čine vidljivim.[6] Infografičku etiku, međutim, određuju one stvari koje u vizuelizaciji (p)ostaju nevidljive. Digitalni interfejs—hardverske arhitekture, programski okviri i protokoli—kao i infografički mehanizmi za prikupljanje, organizovanje i prikazivanje podataka, su filteri definisani specifičnim kriterijumima.[4] Oni, između ostalog, cenzurišu neravnopravnosti, nasilje i zlodela iz kojih nastaju podaci, ne nudeći rešenja za njihovo sprečavanje nego, u najboljem slučaju, naznake za njihovo efikasnije administriranje.[7] Popularna infografika predstavlja novu vrstu info-zabave odnosno spektakularizaciju ‛viših’ interesa kognitivnog kapitalizma.[8]
Reflektujući prioritete protoka i virtuelizovanja transakcija u kognitivnom kapitalizmu,[9] kulturni sektor tretira umetnike primarno kao generatore inspirativnih (estetskih) sadržaja, događaja i identiteta. Umetnik postaje ‛nematerijalni’ radnik zadužen za stvaranje, manipulaciju i prezentaciju afekata,[10] a kombinacija društvenog umrežavanja i kontinuiranog plasmana projekata postaje model uspešne karijere.[11] Slično kao što afekat iščezava iz društvenih mreža svojim apsolutnim racionalizovanjem u softveru,[4] inflatornim racionalizovanjem umetničkog mišljenja i postupka u tržišne konvencije i operativne obrasce sveta umetnosti, afekat nestaje i kao esencijalni umetnički proizvod. Umetnost je, uz to, na epistemološkom i političkom planu inferiorna nauci i tehnologiji koje formiraju najznačajnija saznanja o (ljudskoj) prirodi i oblikuju globalne trendove.[12]
Umetnost postaje izmičući pojam ne zbog eteričnosti umetničkog iskustva nego zbog kognitivne i političke irelevantnosti umetničkog stvaralaštva. Njegovim infografičkim filtriranjem, Vesna Opavský elegantno razotkriva pragmatički cinizam digitalne paradigme, banalnost društvenih odnosa, političkih i tehnoloških agendi koje uslovljavaju savremeni svet. To je svet u kojem bi slična demistifikacija mogla da se postigne infografičkim dodirom pojmova kao što su odgovornost, poverenje, uvažavanje, saosećanje, sreća.
-
Za izradu projekta su korišćeni programski jezici PHP, C++ (Google Custom Search API), skript jezik JavaScript, sistem za upravljanje relacionim bazama podataka MySQL i komunikacioni protokol REST (Representational State Transfer). ↩
-
Theodore Roszak. The Cult of Information: A Neo-Luddite Treatise on High-Tech, Artificial Intelligence, and the True Art of Thinking. Berkeley, CA: University of California Press, 1994. ↩
-
Dmytri Kleiner i Brian Wyrick. „Info-Enclosure 2.0.“ u Proud to be Flesh: A Mute Magazine Anthology of Cultural Politics After the Net, autori Josephine Berry Slater i Pauline van Mourik Broekman. London: Mute Publishing / Autonomedia, 2009: 66. ↩
-
Alexander R. Galloway. The Interface Effect. Cambridge, UK: Polity, 2012. ↩
-
Jen Lowe, Laura Kurgan, Maya Ganesh i Jake Porway. Lightness and Weight, Data and Social Justice. Minneapolis, MN: Eyeo Festival, 2013. ↩
-
Fernanda Viergas i Martin Wattenberg. Digital Arts @Google: Fernanda Viergas & Martin Wattenberg & W. Bradford Paley. New York, 2010. ↩
-
Julian Stallabrass. „Empowering Technology: The Exploration of Cyberspace.“ u Gargantua, autor Julian Stallabrass. London / New York: Verso, 1996: 47. ↩
-
Neki od najtalentovanijih infografičkih umetnika i studija rade za velike medijske kuće kao što su The New York Times, The Wall Street Journal, Corriere della Sera, CNN, BBC. ↩
-
Manuel Castells. The Rise of the Network Society. Chichester, UK: Wiley-Blackwell, 2010: 100. ↩
-
Charlie Gere. Digital Culture. London: Reaktion Books, 2008: 166. ↩
-
Artur Żmijewski. Forget Fear. Berlin: Berlin Biennale, 2012: 10-18. ↩
-
Douglas Adams. Richard Dawkins: Break the Science Barrier. TV emisija. BBC. 1996. ↩
Katalog projekta Ključna reč: Umetnost Vesne Opavský, Beograd: Dom omladine Beograda, 2013.
Smisao reči Umetnost. Beograd: Politika, Kultura – Umetnost – Nauka br. 26/LVII, 12 oktobar, 2013: 6.