Poetike digitalne umetnosti je obavezni seminar na doktorskom programu Digitalna umetnost u okviru Interdisciplinarnih studija Univerziteta umetnosti u Beogradu. Posvećen je kreativnom integrisanju istraživanja digitalne umetnosti u rad na realizaciji doktorskih umetničkih projekata
Predmet proučava glavne oblasti digitalne umetnosti i kulture kao što su rana kompjuterska umetnost; digitalna vizuelizacija i infografika; zvukovna umetnost; digitalna animacija i film; digitalni video; internet umetnost; generativna umetnost; digitalna interaktivnost, instalacija i performans; umetnost kompjuterskih igara; digitalni aktivizam; bioumetnost; digitalna arhitektura; digitalni dizajn itd. Fokus je na eksperimentalnoj umetničkoj produkciji namenjenoj za galerijsku, muzejsku i festivalsku prezentaciju, u kojoj su poetički činioci najpročišćeniji, a osobenosti digitalne paradigme najvidljivije.
Predmet razvija najvažnije profesionalne kompetencije digitalnog umetnika kao što su usavršavanje istraživačke metodologije i kritičkog promišljanja digitalne umetnosti i kulture, integrisanje stečenih znanja i veština u aktuelni umetničko-istraživački rad, sistematizovanje i akademski profilisano komuniciranje stečenih znanja u verbalnoj, pisanoj i multimedijalnoj formi.
Po završenom prvom semestru student uspostavlja slojevit multidisciplinarni odnos prema poetičkim odrednicama digitalne umetnosti i sopstvenog umetničkog stvaralaštva.
Po završenom drugom semestru student je osposobljen za celovito sagledavanje poetika digitalne umetničke produkcije i njihovo kritičko pozicioniranje u naučno-tehnološkom, ekonomsko-političkom, kulturnom i društvenom kontekstu.
Nastava se izvodi kombinacijom predavanja (do 12 časova u semestru) i konsultacija (najmanje 3 časa u semestru). Na predavanjima prikazujem i diskutujem odabrane primere digitalnih umetničkih projekata i fenomena digitalne kulture. Predavanja su namenjena upoznavanju digitalnog umetničkog stvaralaštva i iniciranju daljeg istraživanja. Studenti nisu obavezni da uče sadržaje predavanja i da ih reprodukuju na ispitu. Na konsultacijama diskutujemo posebno zanimljive teme digitalne umetnosti, razmatramo poetička pitanja koja posebno interesuju studente i obavljamo pripremu ispitnih prezentacija.
Prvi semestar započinje razmatranjem uslova i okolnosti za nastanak digitalne kulture, rane kompjuterske umetnosti i digitalne paradigme, a zatim obrađuje istorijski i metodološki primarne oblasti digitalne umetnosti. Drugi semestar obrađuje metodološki i medijsko-tehnološki složenije oblasti digitalnog stvaralaštva. U fokus dolaze performativni i politički aspekti umetničkih projekata koji kombinuju različite vidove participacije i strategije heterogenog angažovanja publike.
Digitalna umetnost zahvata, odražava i oblikuje širok opseg najrelevantnijih društvenih pojava na početku dvadeset prvog veka. Ona predstavlja dinamičnu laboratoriju u kojoj interakcije između umetnosti, nauke, tehnologije, politike, ekonomije, zabave i popularne kulture stvaraju moćna sredstva izražavanja i saobraćanja. Digitalna umetnička produkcija postaje sve zapaženija i kulturni sektor pronalazi nove načine za njeno prikupljanje, arhiviranje, prikazivanje, teoretizovanje, promovisanje i komercijalizovanje. Rastuće interesovanje publike i akademske zajednice se odražava i u ekspanziji diskursa o digitalnoj umetnosti: magazina, časopisa, televizijskih emisija, filmova, blogova i veb sajtova, priručnika, monografija, kataloga, istoriografskih, filozofskih i teorijskih studija, radionica, festivala, seminara, javnih predavanja, panela i diskusija. Značajna transformacija umetničkog obrazovanja se odvija upravo uvođenjem raznovrsnih studijskih programa namenjenih interdisciplinarnom istraživanju savremene umetnosti, tehnologije i nauke. Koncepcijskim uobličavanjem i praktičkim uslovljavanjem svakodnevnog života i umetnosti, digitalna tehnologija inicira nastanak digitalne kulture i post-medijske ili post-digitalne umetnosti u kojoj mogućnosti digitalne tehnologije i nasleđe digitalne umetnosti postaju osnove za nove vidove stvaralaštva u tradicionalnim medijima slike, fotografije, skulpture ili instalacije.
Istovremeno, kreativni i izražajni potencijali digitalne umetnosti su u znatnoj meri neiskorišćeni, a njene društvene konsekvence neispitane. Digitalna kultura i umetnost proizvode brojne paradokse i protivrečnosti između tehnokratije, oportunizma, manipulacije, površnosti i arogancije na jednoj strani i duhovitog, inteligentnog, slojevitog kritičkog promišljanja na drugoj. Bogate i poučne istorije digitalne umetnosti i kulture uglavnom su maskirane brzim promenama i efektima digitalne tehnologije. Mnogi kvaliteti i dometi digitalnog stvaralaštva su često neopravdano zapostavljeni dok su mnogi drugi nesrazmerno eksponirani ideološkim autoritetom digitalne paradigme u kognitivnom kapitalizmu.
Složen transdisciplinarni karakter digitalne umetnosti i fenomenološka dinamika digitalne kulture nalažu širok dijapazon istraživačkih pristupa među kojima je sveobuhvatno izučavanje najmanje zastupljeno jer se autori uglavnom fokusiraju na izdvojene oblasti, pojave ili aspekte koje najbolje poznaju. To im omogućava dublju i detaljniju obradu, ali na račun šireg kontekstualnog sagledavanja, mapiranja, razumevanja i vrednovanja koje se postiže uodnošavanjem poetičkih osobenosti između radova u različitim segmentima digitalne umetnosti i poređenjem različitih kulturalnih fenomena.
Seminar Poetike digitalne umetnosti predstavlja uvodnu platformu za celovito razmatranje stvaralačkih činilaca digitalne umetnosti i za kritičko promišljanje digitalne kulture na koncepcijskom, formalnom, tehnološkom i društvenom planu.