CGA2018

Diplomirali ste i magistrirali slikarstvo, ali kasnije doktorirate video instalacijom realizovanom pomoću tehnike morfovanja. Možete li nam reći nešto vise o prelasku iz slikarstva u nove medije i šta je uticalo da se opredelite za nove medije?

Ispitivanje izražajnih potencijala crtanja i slikanja, kojim sam započeo umetničku karijeru, omogućilo mi je da prepoznam uodnošavanje istraživačkog, idejnog i tehnološkog aspekta kao ključni i najuzbudljiviji činilac umetničkog stvaralaštva. Koncept univerzalne računske mašine, na kojem su zasnovani kompjuteri i digitalna tehnologija, otvara superioran prostor za to uodnošavanje. Zato sam na završnim godinama studija slikarstva započeo umetničko istraživanje digitalne tehnologije i teorijsko istraživanje novomedijske umetnosti. Ono se nastavlja do danas, prolazeći kroz različite fokuse interesovanja, načine eksperimentisanja i oblike delovanja.

Godine 2015. osnovali ste odsek Novi mediji na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, čiji ste rukovodilac i na kojem predajete Transmedijska istraživanja. Možete li nam reći nešto više o ovom odseku?

Odsek Novi mediji je dragocen apdejt FLU i privlači sve kvalitetnije studente. Trenutno nam je najznačajnije da intenziviramo međunarodnu saradnju kao i partnerske projekte sa ICT sektorom i sa kreativnim industrijama. Sa jednim od organizatora CGA 2018—Crater studiom—imamo odličnu, slojevitu saradnju koju smo prošle godine i protokolarno uobličili.

Osnivate međunarodni master program The Art of Digital Media na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Koja znanja budući studenti ovog programa mogu da usvoje i koji su izazovi sa kojima se suočavaju?

Kroz tri inicijalna modula—Computer Games, Interactive Media i Digital Animation/VFX—studenti će dobiti priliku da objedine najvažnije stvaralačke linije savremene digitalne umetnosti, podjednako otvorene za slobodno eksperimentisanje, za redefinisanje umetnosti i za praktičnu primenu u ICT sektoru, u kreativnim industrijama i u kulturi. To će im pomoći da formiraju i neguju intelektualni profil sposoban za složeno rasuđivanje, za fleksibilan kreativni rad, za kritičko vrednovanje, ali i za kontinuirano učenje, za praćenje i razumevanje aktuelnih trendova i za dinamičnu anticipaciju životnih, kulturalnih, ekonomskih i političkih promena.

Vaš predmet Transmedijska istraživanja obuhvata upotrebu VR-a i veštačke inteligencije (AI) u umetnosti, a možemo reći da su sada pionirski počeci u upotrebi VR i AI u svim aspektima čovekovog života. U kojoj meri ove dve oblasti omogućavaju da umetnici prošire svoj umetnički izraz i koji su izazovi?

Sva raspoloživa sredstva i skoro sve okolnosti omogućavaju umetnicima da stvaraju. Jedan od ključnih izazova umetnika je da napravi delo koje je interesantno bez obzira na to koliko je tehnički složeno, delo koje vezuje pažnju, intelekt i emocije publike, navodi je na razmišljanje, na učenje, na stvaranje, na pozitivnu promenu ili na drugi način oplemenjuje naš život. Kada su u pitanju „nove“ tehnike kao što su AI i posebno VR—naš panel VR to Begin With polazi od činjenice da one nisu nove—prvi zadatak umetnika je da prepoznaju i prevaziđu trivijalna zastranjivanja, pre svega čovekovu sklonost da fascinaciju novim eskalira u fetišizovanje neobičnosti. Ta sklonost je jedan od razloga što pionirski umetnički radovi u novim tehnikama često loše stare, brzo se prepoznaju kao površni i postaju beznačajni.

Osim što pomaže u stvaranju umetničkog dela, veštačka inteligencija i sama može stvarati umetnička dela. Da li možemo očekivati da će se čovek u bliskoj budućnosti nadmetati sa veštačkom inteligencijom u oblasti umetničkog stvaralaštva?

Niko ne zna odgovor na to pitanje. Ljudsku inteligenciju, kao i ljudski doživljaj stvarnosti u kontekstu VR-a, ne poznajemo i ne razumemo dovoljno da bismo mogli da ih definišemo jezički koherentnim skupom pravila, a to je uslov kompjuterske emulacije određenog fenomena ili procesa. Zbog toga ne znamo da li i kada će takozvana opšta veštačka inteligencija (AGI od engleskog Artificial General Intelligence) biti moguća i kako će funkcionisati. Ali zbog te iste saznajne necelovitosti, u kombinaciji sa strahom od nepoznatog, svaki put kada neki tehnički sistem—na primer kompjuter ili robot koji simuliraju ali ne emuliraju inteligenciju—nadmaši neku čovekovu fizičku sposobnost ili kognitivnu veštinu ili manifestaciju kreativnosti, izgleda nam kao da se čovek takmiči sa tim tehničkim sistemom. Često u novom sistemu ne vidimo funkcionalnost koja otvara pozitivne izazove ljudskoj inteligenciji na višem nivou, već mu naivno pripisujemo da je prvenstveno kompetitivan i motivisan potčinjavanjem, umesto da se potrudimo da u njemu objektivno prepoznamo i korigujemo ljudske slabosti i problematične interese koji se odražavaju u svakoj tehnologiji, ali ih nije lako identifikovati.

Ideja virtuelne realnosti postoji skoro dve decenije, ali njen ubrzani razvoj i istraživanja počinju tek poslednjih godina zahvaljujući razvoju hardvera. Po vašem mišljenju, da li će VR jednog dana doživeti svoju ekspanziju poput filma ili čak zameniti film?

Tehnološka ekspanzija VR-a nesumnjivo nosi znatne kreativne, izražajne i umetničke potencijale. Ali čak i savremeni, tehnički još uvek skroman VR, medijski i perceptivno se razlikuje od filma i treba da pronađe svoj specifičan doživljajni i komunikacijski identitet – tačnije mi treba da ga uspostavimo. Umetnost se uvek zasniva na ograničenjima i radi sa njima, tako da nove, medijski složenije umetnosti po pravilu ne zamenjuju one starije i medijski jednostavnije već koegzistiraju sa njima u sve bogatijim „ekosistemima“. Na primer, i danas uživamo da čitamo fikciju mada narativni film „priča priču“ znatno efikasnije, ili uživamo u nemim filmovima čak i kada ih gledamo u bioskopima sa DTS ozvučenjem koje savremeni filmovi podrazumevaju, ili uživamo u crno-belom filmu zbog vizuelnih kvaliteta koji ne postoje u kolor filmu.

Slikarstvo i vajarstvo se vezuju za tradicionalnu umetnost, a VR (uopšteno – kompjuterska grafika) za nove medije. Međutim, možemo videti da slikarstvo i vajarstvo ulaze u oblast novih medija. Da li to znači da u budućnosti neće postojati razlika između novomedijske i tradicionalne umetnosti?

Slično kao u odgovoru na Vaše pitanje o VR i AI, umetnici konstantno usvajaju nova tehnička sredstva i istražuju njihove potencijale. Ove promene su suptilnije i brže od promena u jeziku pa su razlike između „novih“ i „tradicionalnih“ umetničkih medija uvek znatno manje u stvarnom iskustvu umetnika i publike nego u terminologiji koja je u tom pogledu inertna i nespretna. Novi mediji su uvek odavno stari.

Kako gledate na saradnju između prirodnih nauka, tehnologije i umetnosti u obrazovanju? Da li koncept Art+Science ima šanse da zaživi u Srbiji ili je on samo utopija?

Pronalaženje inteligentne sinergije između prirodnih nauka, tehnologije, društveno-humanističkih nauka i umetnosti u robustan korpus transdisciplinarnog istraživanja, obrazovanja i stvaralaštva radi kompleksnijeg proučavanja i slojevitijeg razumevanja prirode, potpunijeg upoznavanja ljudske prirode i uvažavanja čovekovog mesta u prirodi, smatram uslovom za opstanak, blagostanje i napredak savremene civilizacije. To mi je bila jedna od motivacija da autorizujem master program The Art of Digital Media koji smo pomenuli u trećem pitanju. Niko, međutim, ne zna kako je nabolje da se ta sinergija postigne i mnogi opravdano kritikuju dosadašnje nespretne pokušaje i površne inicijative. Sa druge strane, opšti mentalitet kreativnih aktera i lidera u svim disciplinama se menja i danas je otvoreniji i transdisciplinarniji nego ranije. Zbog ukupne složenosti ove dinamike neizvesno je da li ćemo u dogledno vreme prevazići disciplinarni parohijalizam i nesklad između prirodnih nauka i društveno-humanistike/umetnosti. Ova neizvesnost važi globalno i načelno, a kada je u pitanju srpska perspektiva koncepta Art + Science, treba joj pristupiti sa dodatnim oprezom i kritičkim fokusom koje zahtevaju lokalne osobenosti.