Izuzetno je uzbudljivo stvarati i proučavati digitalnu umetnost na početku dvadeset prvog veka.
Digitalna umetnost zahvata, odražava i oblikuje širok opseg najrelevantnijih društvenih pojava. Ona predstavlja dinamičnu laboratoriju u kojoj, složenim uodnošavanjem umetnosti, nauke-tehnologije, politike, ekonomije, zabave i popularne kulture, nastaju moćna sredstva izražavanja i ljudskog saobraćanja. Mnogi digitalni umetnici su visoko zapaženi i kulturni sektor pronalazi nove načine za prikupljanje, arhiviranje, prikazivanje, teoretizovanje, promovisanje i komercijalizovanje njihovih produkcija. Ekspanzija svih vrsta diskursa o digitalnoj umetnosti i kulturi—od priručnika, magazina, žurnala, televizijskih programa, filmova, blogova i veb sajtova, preko studija, monografija, kataloga, radionica, festivala, seminara, predavanja i diskusija, do istoriografske, filozofske i teorijske literature—svedoči o rastućem interesovanju najšire publike i akademske zajednice. Značajna transformacija umetničkog obrazovanja se odvija upravo uvođenjem raznovrsnih, često veoma ambicioznih, programa digitalne umetnosti.
Istovremeno, kreativni i izražajni potencijali digitalne umetnosti su u znatnoj meri neiskorišćeni, a njene društvene konsekvence neispitane. Digitalna kultura i umetnost proizvode brojne protivrečnosti i paradokse između tehnokratije, oportunizma, manipulacije, površnosti i arogancije na jednoj strani i duhovite, inteligentne, slojevite kritike na drugoj. Bogate i poučne istorije digitalne kulture i umetnosti su uglavnom maskirane fascinantnim efektima digitalnih medija i brzinom promena digitalne tehnologije. Uz to, mnogi poetički kvaliteti i umetnički dometi digitalnog stvaralaštva su često neopravdano zapostavljeni dok su neki drugi nesrazmerno eksponirani ideološkim autoritetom digitalne paradigme.
Delta verzija: Poetike digitalne umetnosti predstavlja uvodnu platformu za razmatranje stvaralačkih činilaca digitalne umetnosti i za kritičko promišljanje digitalne kulture na koncepcijskom, formalnom, tehnološkom i širem društvenom planu. Knjiga prikazuje različite aspekte digitalne kulture i diskutuje izabrane projekte digitalne umetnosti: od rane kompjuterske umetnosti, digitalne vizuelizacije i infografike, zvučne umetnosti, digitalnog videa, animacije i filma preko internet umetnosti, kompjuterskih igara, taktičkih medija, generativne umetnosti, digitalne interaktivnosti, instalacije i performansa do bioumetnosti, digitalne arhitekture i dizajna. Knjigu prati opsežan online materijal za istraživanje digitalne umetnosti i kulture.
Koncepcijski i sadržinski, Delta verzija je deo umetničkog, autorskog i pedagoškog istraživanja digitalne umetnosti koje sam započeo 1994 godine. Nastala je međudejstvom mojih iskustava u stvaranju i predstavljanju digitalnih umetničkih projekata, u realizaciji seminara Poetike digitalne umetnosti i predmeta Transmedijska istraživanja, radionica, javnih predavanja i tekstova o digitalnoj umetnosti i kulturi. Zbog toga verujem da će biti pristupačna kako čitaocima sa osnovnim poznavanjem umetnosti, kojima može da pomogne u formiranju kriterijuma za promišljanje, pozicioniranje i vrednovanje digitalne umetničke produkcije, tako i čitaocima sa opsežnim poznavanjem umetnosti, umetničkih teorija i teorija kulture, kojima može da bude korisna za detaljnije sagledavanje savremene umetničke fenomenologije u složenom društvenom, naučno-tehnološkom i političkom kontekstu.
Naslov Delta verzija je izveden iz tehnike delta zapisa podataka, zasnovane na razlikama između polaznog fajla i njegovih razvojnih varijanti. On ukazuje na stvaralački kvalitet promene koja primarno odlikuje digitalnu umetnost i kulturu.
Poglavlje Uvodne napomene sadrži pojmovno-hipotetičke aspekte koji profilišu ukupan sadržaj i omogućavaju efikasnu upotrebu knjige. U njemu prikazujem svoj autorski pristup, odnos prema evaluaciji i interpretaciji digitalne umetnosti, osnovne termine, odnos prema digitalnoj kreativnosti, način kategorizacije, organizaciju sadržaja, strukturu poglavlja, kriterijume za izbor primera, tretman tehnoloških detalja i reprodukcija.
U poglavlju Interpol i Deutsche Bank, FBI i Scotland Yard prikazujem okolnosti nastanka digitalne kulture i digitalne umetnosti. Deo ovog poglavlja je posvećen pionirima kompjuterske umetnosti koji su, od pedesetih do devedesetih godina dvadesetog veka, uticali na digitalnu umetnost našeg vremena. U poglavlju Vizuelizacija i infografika razmatram umetničke projekte zasnovane na digitalnom stvaranju i manipulisanju slike odnosno na principima diskretnog zapisa, kao i projekte infografike zasnovane na softverskim metodama za prikupljanje, obradu, konceptualizaciju i vizuelizaciju podataka. U poglavlju Zvučna umetnost dajem osvrt na digitalne umetničke projekte koji prvenstveno nastaju eksperimentisanjem sa zvukom. Video je poglavlje o umetničkom stvaralaštvu zasnovanom na digitalnim tehnikama za kreiranje, beleženje, manipulaciju i distribuciju videa. U poglavlju Film razmatram digitalizaciju komercijalnog filma, a zatim prikazujem projekte digitalnih umetnika koji preispituju i kritikuju fenomenologiju filma i animacije.
Poglavlje Internet umetnost obuhvata umetničke projekte koji koriste specifičnosti mrežne kulture—prvenstveno interneta—kao što su rasprostranjenost, masovnost, jednostavnost upotrebe, uslovna anonimnost, brzina, multimedijalnost i interaktivnost. U poglavlju Kompjuterske igre opisujem kulturni, obrazovni, ekonomsko-politički kontekst i konsekvence kompjuterskih igara, a zatim razmatram strategije i problematiku umetničkih kompjuterskih igara. Taktički mediji je poglavlje posvećeno projektima digitalnog umetničkog aktivizma kao jednog od najvidljivijih, najambicioznijih i istovremeno jednog od najproblematičnijih fenomena digitalne kulture.
U poglavlju Generativna umetnost razmatram umetničke pristupe koji formalizuju nepredvidljivost stvaralačkog procesa i estetizuju kontekstualnost nastanka i recepcije umetničkog dela, projekte zasnovane na precizno definisanim procedurama u izvođenju i prezentaciji umetničkog dela, kao i umetničke projekte koji se primarno identifikuju kao programski kod ili kao softver. Poglavlje Interaktivnost, instalacija, performans i nastajuće forme je posvećeno heterogenoj oblasti u kojoj digitalni stvaraoci pronalaze nove načine za strukturisanje, materijalizovanje i predstavljanje umetničkog dela i nove tehnike za njegovu aktivnu promenu u odnosu sa posmatračem.
U poglavlju Bioumetnost ocrtavam istorijski i tehnološki kontekst bioumetnosti i koncepte biopolitike i bio-moći koji se sa njom povezuju. Zatim razmatram umetničke projekte zasnovane na odnosu između tehnologije i živih formi, životnih pojava, funkcija i transakcija, i poredim ih sa biotehnološkim istraživačkim projektima koji preuzimaju identitet umetničkog dela. Arhitektura je poglavlje u kojem dajem pregled umetničkih eksperimenata u oblasti algoritamske, parametričke i biomorfne arhitekture sa fokusom na projektima koji nastaju u okviru digitalne umetnosti. U poglavlju Dizajn dajem osvrt na dizajnere i dizajnerske studije čije se koncepcijske platforme i metodologije zasnivaju na digitalnoj tehnologiji ili iz nje proizlaze.
Delta (verzija) je poglavlje u kojem razmatram opšte osobenosti savremene digitalne umetnosti i kulture, i komentarišem neke od njihovih pitanja, problema, ograničenja, potencijala i perspektiva.
Slede namenske sekcije.
Pojmovnik sadrži objašnjenja najvažnijih pojmova, izraza i sintagmi digitalne umetnosti i kulture. Bibliografija sadrži spisak korišćene bibliografije, Dodatna bibliografija je tematski organizovan spisak literature za dalje istraživanje digitalne umetnosti i kulture, a sekcija Priručnici je tematski organizovan izbor priručnika i praktičnih uputstava za digitalno umetničko stvaralaštvo. U sekciji Filmografija navodim osnovni izbor igranih i dokumentarnih filmova, televizijskih emisija, serija i snimaka o digitalnoj kulturi i umetnosti. Sekcija Linkovi sadrži tematski organizovan izbor veb linkova za istraživanje digitalne umetnosti i digitalne kulture. Hronologija sažeto prikazuje redosled događaja u nauci, tehnologiji, umetnosti, obrazovanju i popularnoj kulturi koji su uticali na formiranje savremenog koncepta informacije, nastanak digitalne umetnosti i kulture. Indeks pojmova i Indeks imena sadrže raspored najvažnijih korišćenih pojmova i najvažnijih navedenih imena umetnika, naučnika i autora.