Dejan Grba, Thermica, fotografija, 1996.
U stvaralaštvu mladih umetnika postoji tendencija ka dematerijalizaciji ne samo umetničkog objekta već i samog koncepta umetnosti koji postaje transparentan, nedefinisan i neuhvatljiv.
Dejan Grba, koji se bavi različitim problemima od tela, preko identiteta do nasilja – teme ovog rada – koristi samu tehnologiju kao polje delovanja kojim svoje misli, osećanja, želje i namere pretače u prizore. Izvedeni kao fotografije ili digitalne slike, ovi prizori površinske stvarnosti često proizvode osećaj samoće ili pak hladnog čuđenja budući da umetnik nudi rešenja za jedan lični izbor i izraz ne prihvatajući za to nikakvu odgovornost. Stvoriti umetničku situaciju, a ne dela, jeste konačni cilj Grbinog rada. Prisustvo autora je skriveno pod supstratom čistih emocija i misli kao podaci u plutajućem svetu informacija u kojem stvarni predmeti ne postoje.
Ovaj kibernetski pristup uvodi nas u posthumanu epohu, u svet relativnosti u kojem sve može da bude nešto nečeg drugog, svet u kojem sve može da bude umetnost ali umetnost više ne postoji, u kojem je stvarnost estetizovana do kraja, a vizija izvedena pre nego doživljena.
Čedomir Vasić, Thermica Dejana Grbe, brošura izložbe Thermica, Murat Associazione Culturale, Napulj, 1996.