Plavi lotos Dejana Grbe

Dejan Grba, Duhovi, ulje na platnu, 1998-2001.

Avanturistički duh koji prožima jedan od najčuvenijih svetskih stripova Tentenove doživljaje ne samo što podseća na mnogo starije romaneskne uzore i dinamično vreme u kojem je nastao nego promoviše avanturu i akciju radi njih samih, kao neku vrstu vrhovnog razloga i cilja postojanja. Virtuelni junaci često imaju takvu sudbinu pošto nikad ne stare, a njihovi doživljaji moraju da budu zanimljivi svakoj novoj generaciji čitalaca (i gledalaca) stripova. U slučaju Tentena (ili Tintina kako se kod nas često izgovara) desilo se nešto paradoksalno: ostario je strip a ne junak. Radnja je postala usporena, akciju su zamenili sve gušći i sve obimniji oblačići teksta, reč je nadvladala sliku: autor, Belgijanac Erže (Hergé),^[1] ostario je tokom pedeset godina rada i to se odrazilo na celokupnu strukturu njegovog stripa. Prvo namerna, a potom sve više nesvesna identifikacija crtača sa svojim junakom, dovela je do njegove metamorfoze od svemoćnog, pomalo beskrupuloznog momčića do opreznog starmalog mudraca otkrivajući sazrevanje samog autora. U želji da strip učini što realnijim Erže svog junaka, novinara Malog dvadesetog veka,^[2] šalje da izveštava o trenutno aktuelnim zbivanjima i da razrešava probleme svuda po svetu, bilo da se radi o zemlji Sovjeta, Kaponeovoj Americi, egipatskim piramidama, naftnom ratu, izraelsko-palestinskom sukobu, letu na Mesec ili traganju za Jetijem. Erže uvodi stvarnost kao osnovni princip i sve veću realističnost crteža kao način predstavljanja. Želja za autentičnošću postaje naličje naglašene virtuelnosti koja se još 1930 godine manifestovala u živim promocijama stripa sa ‘stvarno’ prisutnim junakom praveći od njega ‘istinsku’ ličnost.

Svi ovi momenti utkani su u osnovu sa koje Dejan Grba pristupa ciklusu slika pod nazivom Plavi lotos, inspirisan naslovom jedne od Tentenovih avantura. Ciklus se sastoji iz različitih izgleda Tentenovog lika, preuzetih iz raznih situacija i epizoda. Svaki izabrani portret ili kadar Grba podvrgava strogom likovnom postupku kojim pročišćava i podiže vizuelni sadržaj uzora. Različito od pop-artista čiji je cilj bio da ovakvim postupkom strip kao proizvod popularne kulture dovedu u rang umetničkog dela zadržavajući doslovno njegovu sadržinu, Grba u svoje interpretacije Tentenovog lika unosi dvosmislene korekcije i kombinacije kojima naglašava subjektivni doživljaj i lični stav, stvarajući nepredvidiva značenja. Koristeći grafičke i metonimijske elemente iz različitih sličica-kvadrata (prizora polja) i primenom vrlo pažljivo pronađene plošne obojenosti on na slikama postiže neočekivanu vizuelnu napetost. Pomoću Tentenovog lika kao semantičke paradigme avanturizma Grba iskazuje svoje preživljavanje pustolovne stvarnosti poslednjih godina. Snažna identifikacija sa junakom iz stripa govori o stvarnoj prividnosti našeg života u ovom periodu, otkrivajući ukidanje granica između fikcije i realnosti.

Tentenova avantura Plavi lotos događa se u Kini tokom japanske okupacije tridesetih godina dvadesetog veka. Radnja se odvija tako što se svaka stvar izvrće u nešto drugo, a niko nije ono za šta se izdaje i ta igra skrivenih identiteta i namera čini lajtmotiv Grbinih nastojanja da u svoje slike unese krajnju neizvesnost ishoda. Zbog toga je ova izložba otvorena zagonetka bez jedinstvenog rešenja i teško dokučivog smisla. Ona je zapravo svedočanstvo o određenom periodu naših života, o našim ‘avanturama’ između egzistencijalnih pretnji i duhovnog poništavanja, iskazanih u posmatranju i slikanju tuđeg lica u kojem se najbolje ogledamo. Ovaj pomereni kompendijum ‘Izraza duševnih strasti predstavljenih u više albuma stripova po crtežima gospodina Eržea’, da parafraziramo naslov popularnog Le Brenovog priručnika, ne ostavlja sumnju o kakvim doživljajima je tu bila reč i kakvu pustoš su oni ostavili u našim dušama. Ugrožavanje ljudskosti se odvija putem ironičnog i čak sarkastičnog maltretiranja crtanog junaka koji ne može da izađe iz svoga stripa, kao metafore naše sopstvene nemoći da se iščupamo iz toka (kaiša) u kojem smo zarobljeni. Naslovi Grbinih slika nagoveštavaju stanja osujećenosti, napetosti, mimikrije, priviđenja, neostvarenosti ili otupelosti čime se krug stradanja zatvara i na verbalnom planu.

Autobiografija Dejana Grbe ispričana kroz izglede i izraze raspoloženja omiljenog junaka iz detinjstva, govori o razmeri patnje koja nas je pogodila do srži, do najranijih sećanja, do najčistijih osećanja, oduzimajući nam sve, i razum i dušu, i ljubav i veru, čak i poslednju nadu. Preostalo nam je bilo samo predavanje zaboravu i opijumskim dimovima Plavoga lotosa.