Topologije smrti

‘Topoi’ kao mesta oprostorivanja. Lokalizacije. Mesta vizuelnog predstavljanja onog što uvek nedostaje u predstavi. Vorstellungsrepraesentationen. U svojim Milslima za vremena rata i smrti, pisanim za vreme prvog svetskog rata, Freud je zabeležio i sledeće: ‘Moja smrt je nezamisliva. Čak je i nesvesno uvereno u svoju besmrtnost.’ Lacan je tu opservaciju razvio u u tvrdnju da niko ne može zaista da razmatra sopstvenu smrt jer ‘ni život ni smrt nemaju rešenja u označitelju’.

Dejan Grba, Sve je dobro (detalj), ulje na platnu, 1998.

Ali tišina nagona uvek nekako progovara, i nagon smrti se manifestuje u opažajnom obliku. Čak i u vizuelnom. Kroz svoje oprostorene zastupnike. Krećući se oko efekata identifikacije, formacije identiteta, malanholične, depresivne i paranoičke reakcije na gubitak primalnog objekta ili nekog od njegovih ekvivalenata ili metonimijskih zamena. Topologije tih manifestacija su tema ovog projekta.

primalni objekat, bolest, rascep

Telo. Uvek u jednini. Spomenik fantaziji izgubljene celovitosti. Neostvarivog jednstva. Nužno upućujući na mitsko telo majke. Oslikano kao istovremeno preteće i uništeno agresivnim impulsima. Stvarajući anksioznost usled osećanja krivice zbog agresivnosti. Bolest u središtu života, zahvaćenog u stalni proces gubljenja primalnog objekta. Proces koji se odvija niz metonimijski lanac koji uključuje dojku, izmet, glas, pogled, falus, fonemu, urinarni tok. Svaki gubitak voljenog spoljnog objekta rekativira ranije depresivne anksioznosti kroz koje ožalošćeni iživljava strahove od gubljenja unutrašnjih ‘dobrih’ objekata. Mogućnost gubljenja dobrih unutrašnjih objekata čini ga iznova podložnim paranoičnim strahovima od progonjenja. Loša dojka se vraća. U osveti. U žaru destrukcije. Prvi objekt želje. Pretvoren u generator anksioznosti. Libidinalno ispunjen deo majčinog tela koji u dečjoj psihi nekad beše podeljen na dobru (nagrađujuću) i lošu (frustrirajuću) dojku, sada preti da se pojavi kao ultimativni nosilac smrti. Nekontrolisani, preplavljujući objekat. Mesto sabijenog užasa. Skladište odbojnosti. Nagon smrti projektovan na spoljašnjost. Krajnji simbol vremena rata i smrti. Uzrok rascepa u samom subjektu.