Umetničko obrazovanje
Smatram da ključni principi visokog umetničkog obrazovanja nastaju iz uvažavanja i slojevitog razumevanja problematike, dometa, značaja i mogućnosti umetničkog stvaralaštva u odnosu sa naukom, tehnologijom i drugim oblastima ljudske kreativnosti. Umetničko obrazovanje, kao i umetnost, treba da promišlja i da kritikuje društvene okolnosti u kojima nastaje, a ne da im služi oportunističkom implementacijom tekućih političkih i ekonomskih trendova. To od profesora zahteva iskrenu i efikasnu posvećenost u zalaganju za kvalitet i integritet obrazovanja kao temelja naše civilizacije.
Umetnički obrazovni proces vidim kao prostor za dinamičnu i podsticajnu razmenu mišljenja, osećanja i ideja između stvaralaca različitih profesionalnih iskustava, individualnih karaktera i kulturnih profila. Odnos sa studentima zasnivam na uzajamnom upoznavanju i poštovanju nasuprot jednosmernom prenosu sadržaja, demagoškoj manipulaciji, nametanju iracionalnog autoriteta ili indoktrinaciji, koje smatram najvećim slabostima institucionalizovanog (umetničkog) obrazovanja.
Stvaralački potencijal može da se razvija samo kroz individuaciju i samostalno rešavanje problema bez neupitnog usvajanja predefinisanih modela, a umetnik može da bude inventivan samo kontinuiranim kombinovanjem talenta, rada, izoštrenog razmišljanja i saznavanja umetnosti na praktičnom, tehnološkom i teorijskom planu. Zbog toga ističem da su u svakom obrazovnom ambijentu studenti primarno odgovorni za kvalitet i ishode svog obrazovanja. Smisao umetničkog studiranja nastaje iz interesovanja studenta za izučavanje umetnosti, a uslov uspešnog studiranja je aktivno individualizovano upoznavanje raspoloživih kapaciteta, studijskih programa i profesora radi korišćenja svih poželjnih vidova učenja i usavršavanja koje oni mogu da ponude, nasuprot površne sigurnosti u rutini institucionalizovane nastave ili u popularnim taktikama "lakog" studiranja.
Odnos prema nastavi
Obrazovni programi i predmeti koje vodim fokusirani su na novomedijski umetnički eksperiment, transdisciplinarnost, generativnost i interaktivnost. Kao umetnik i pedagog, ovim stvaralačkim oblastima pristupam sa otvorenošću prema njihovim izražajnim mogućnostima, ali i sa kritičkom distancom prema njihovom kulturno-političkom kontekstu, implikacijama i konsekvencama.
Rad u nastavi organizujem na osnovu svojih umetničkih, autorskih i predavačkih iskustava i studente izlažem širokom opsegu sadržaja iz oblasti umetnosti, nauke, tehnologije i popularne kulture. Akcenat je na kombinovanju transdisciplinarnog istraživanja i različitih tehnika za stvaranje inventivnih, autentičnih i društveno relevantnih umetničkih radova. Studenti imaju punu slobodu u izboru ideja, tema, postupaka, formi i medija nastajućih projekata, vodeći računa o koncepcijskoj ubedljivosti, celovitosti, efikasnosti, tehničkom nivou i materijalno-logističkoj izvodljivosti. Paralelan akcenat je na intelektualno otvorenom umetničkom eksperimentu kroz inteligentno usklađivanje interesovanja, praktičnog rada, tehničkog i teorijskog učenja, kritičkog promišljanja i vrednovanja.
Podržavam sva poetičko-stilska opredeljenja studenata pod uslovom da su iskrena, da se kontinuirano preispituju i usavršavaju, uz osamostaljivanje u ovladavanju sredstvima za realizaciju projekata. Pred studente postavljam visoka očekivanja i zahtevam beskompromisnu posvećenost umetnosti, odnegovanu radnu etiku, inicijativu, istraživački duh, koncentraciju, odgovornost i motivaciju zasnovane na (samo)kritičkom mišljenju.
Alumni
Među studentima sa kojima sam radio ističu se Vladimir Todorović, Blake Marques Carrington, Slavica Panić, Ivan Grubanov, Dylan Moore, Veljko Onjin, DigitGroup, Denis Kozerawski, Julijana Protić, Deana Petrović, Dragana Grbić, Aljoša Ninković, Ján Skaličan, Ana Nedeljković, Damjan Kovačević, Jelena Vitorović, Laurel Severin, Nemanja Nikolić, Isidora Krstić, Nina Ivanović, Nataša Stojanović, Ana Banduka,
Aleksandra Kovačević, Jelena Nikolić i Martina Petrović.