Gil Pasternak, Still, digitalna slika, 2003.
Teško da savremena umetnost može da formuliše i da sprovede političke opcije koje bi ugrozile stvarnost neoliberalnog kapitalizma čiji je subjekt demokratske promene sveden na nivo oportune potrošačke mase kojoj je kulturno posredovan privid slobode više nego dovoljan. Politički ambiciozna umetnost doprinosi tom prividu podržavanjem fetišizma informacije i naivnih predstava o umetnosti kao svetom prostoru ličnih sloboda.
Ideja politike kao otvorenog umetničkog polja pripada konceptu kulturnog pluralizma koji maskira saučestvovanje savremene umetnosti u globalnoj popularizaciji kulturnih delatnosti kao novog ekonomskog sektora.
Sukobi interesa u tom sektoru propisuju pravila društvenih igara u kojima se politika više tako ne zove, a tematizovanjem politike bez kritičkog osvešćivanja njenog složenog ideološkog utemeljenja umetnost postaje umirujući faktor. Sve dok primarno nastaje pod okriljem kulture, problem umetnosti nije neko posebno političko pitanje već pitanje pozicije same umetnosti. Umetnost nije kultura i tek njenim prevazilaženjem ona može da osvoji stvarnost događaja o čijem bi se (političkom) značaju moglo ozbiljno razmišljati.
Katalog izložbe Mutiny and Bounty, The Agency Contemporary London / Galerija FLU Beograd, 2003.