Dejan Grba, Kraftwerk P-b-M, digitalni video, 1998.
S pojavom digitalne montaže i šire primene kompjuterske tehnologije pri izradi video rada, dolazi do novih mogućnosti, koje među ostalima primenjuje beogradski umetnik Dejan Grba. Iako na prvi pogled formalno i sadržinski različiti, video radovi Dejana Grbe fokusirani su na problematiku bešavnog povezivanja umetnosti i tehnologije, pri čemu se dekonstruišu tradicionalno suprotstavljeni mitovi o subjektivnom individualizmu umetnosti i neutralnoj objektivnosti nauke, ili tehnologije. U radu Kraftwerk P-b-M (1998) se, na izvestan način, nastavlja tradicija ‘eksperimentalnog’ videa, ali se ona dekonstruiše u vidu digitalne video animacije, ili ‘digitalne sinestezije’, prevođenjem zvuka u sliku i slike u zvuk, te prevođenjem tog procesa u ‘diskretne vrednosti brojeva’, kao što se i u odnosu prema muzici grupe Kraftwerk dekonstruiše istorija tehno kulture. U slučaju rada Dog Life Days (1996) tehnički se pokreće jedan, u konvencionalnom značenjskom spektru, krajnje odbojan telesni motiv, odnosno obavlja se kompjuterski razigrana animacija izmeta, tako da ovaj rad povezuje dve uticajne značajke umetnosti devedesetih: nove tehnologije i ‘povratak’ psihički zazornog objekta.
Branislav Dimitrijević, iz teksta Povremena istorija: Kratak pregled video umetnosti u Srbiji, katalog izložbe Video umetnost u Srbiji, CSU, Beograd, 1999.