Reference spadaju među najznačajnije kontekstualne činioce umetničkog delovanja. Razmatrajući nekoliko tematski grupisanih konceptualnih, motivskih i formalnih veza između različitih umetničkih dela, ovo predavanje je povezano sa predavanjem I Cite (Very) Art o (re)kreativnosti u savremenoj umetnosti.

Referisanje ili ‘pozivanje na’ je širok pojam koji u likovnim umetnostima označava različite vidove uodnošavanja, povezivanja i preuzimanja, od reminiscencije, refleksije i posvete, preko citata, interpretacije i preispitivanja, do slobodne kopije, imitacije, kopije, falsifikata i plagijata.

Odličan primer samoreferisanja su Bachove varijacije teme B.A.C.H., koje se pojavljuju u nekoliko njegovih kompozicija, na primer u Umetnosti fuge (BWV 1080) iz 1745-1751. Ta tema je i naziv ovog predavanja u kojem razmatram znatno češće referisanje na radove i rešenja drugih umetnika. Umesto sistematskim pregledom repro-materijala i literature, predavanje sam zasnovao samo na primerima koje svakodnevno zapažam da bih ilustrovao učestalost, složenost i višeznačnost referiranja u umetnosti i kulturi.

Frižider

Motiv ‘egzistencijalističkog’ zurenja u frižider, sjajno dat na fotografiji Philipa-Lorce diCorcije, Mario iz 1978, u filmu se eksploatiše u vidu takozvanog ‘pogleda iz kamina’ u kojem kamera osvaja (čoveku) nedostupne pozicije.

Ghastly Beyond Belief

Ambivalentna zavodljivost zvanične najave-upozorenja publici o eksplicitnim i radikalnim sadržajima koja je korišćena u američkim splatter filmovima kao što su Blood Feast (1963) ili ,Two Thousand Maniacs (1964) Herschella Gordona Lewisa, upotrebljena je na albumu Ghastly Beyond Belief (1987) slovenačke grupe Miladojka Youneed, koncipiranom i ilustrovanom kao muzički pandan horor filma, a parafrazirana je u originalnoj verziji mog generativnog video rada Kraftwerk P-b-M iz 1998 godine. 2009 je bila patetično eksploatisana u špici Mooreovog filma Capitalism: A Love Story.

Vosak

Pastelno-voštano-klaustrofobična perspektiva vidljiva u nekoliko sekvenci filma The French Connection Williama Friedkina iz 1971 reflektovana je u fotografiji Andreasa Gurskog Plenarsaal I, Brazilia iz 1994 i verno rekonstruisana u instalaciji Wolfganga Laiba, Somewhere Else: La Chambre des Certitudes iz 1997.

Izvor

Likovno-kompoziciono rešenje i koncept Oculusa (otvora u plafonu) koje je Andrea Mantegna primenio na fresci u Cameri degli Sposi u Mantovi 1465, razvijen je do baroknih razmera, uz primenu anamorfoze, u opusu Fra Andree del Pozza (1642-1709) i citirana u filmu Sahara Zoltana Korde 1943.

Ruka u ruci

Zastrašujući i antropološki utemeljen motiv gubitka ruke kao simbola ljudskosti prikazan je televizijskoj publici u reportažama o spektakularnom atentatu na egipatskog predsednika Anwara el Sadata 1981. Gest i poza jednog od zvaničnika ranjenih u tom atentatu ponavljaju se četiri godine kasnije u filmu Ran Akire Kurosawe, a trinaest godina posle toga i u filmu Stevena Spielberga Saving Private Ryan.

Strela u oku

Strelu u oku, koja se može smatrati jednom od ključnih metafora linearne perspektive u renesansi,^[1] vizuelizovao je Andrea Mantegna na fresci Mučeništvo Svetog Kristifora (1451-1455), a ponovio Akira Kurosawa vinjetom u filmu Ran 1985.

Međutim, izgleda da je i Kurosawa bio spreman da uči odnosno da preuzima ideje od svojih kolega kao što je Eiichi Kudo i njegovog filma Eleven Samurai (Ju-ichinin no samurai) iz 1966, poslednjeg u jidaigeki seriji o pobunjenim samurajima koju čine još Thirteen Assassins (Jûsan-nin no shikaku) iz 1963 i The Great Duel (Dai Satsujin) iz 1964.

Predavanje

Friedrich Wilhem Murnau, koji je započeo svoju karijeru kao slikar i istoričar umetnosti, nastavlja da vežba likovno kao jedan od najuticajnijih reditelja studirajući izgled i afektaciju Rembrandtovih figura, njegovu kompoziciju i osvetljenje u filmu Faust iz 1927.

Skraćenje

U istom filmu, koji obiluje likovnim citatima a koji je sam postao značajna filmska referenca u pogledu konceptualno-poetskih i tehničkih rešenja, Murnau rekonstruiše i Mantegnino perspektivno skraćenje, pomalo nespretno zbog razlike između optičkih svojstava ljudskog vida i objektiva filmske kamere.

Horizont

Rekonstrukcija klasične pejzažne kompozicije u filmu (pokretna slika koja imitira fiksiranu sliku), na primer kod Wernera Herzoga sa referencama na Caspara Davida Friedreicha i na impresionizam, reflektuje se u konceptu vodenog horizonta snimljenog izuzetno dugim ekspozicijama (superpozicija velikog broja likovnih stanja) na fotografijama Hiroshija Sugimotoa.

Privid

Fatamorgana je optička atmosferska pojava koja može da se snimi. U istoimenom filmu Wernera Herzoga ona je činilac njegove složene poetike, u video radu Chott el-Djerid (A Portrait in Light and Heat) Billa Viole ona je deo meditativno-kontemplativnog ambijenta, a estetizovana je u filmu Jarhead, Sama Mendesa.

Refleksija

Istorija filma je u velikoj meri određena preuzimanjem i recikliranjem tema, ideja, rešenja i postupaka. Tema doppelgängera i njena konceptualno-likovna predstava u filmu Heaven and Hell (Tengoku to jigoku ) Akire Kurosawe iz 1963 reflektuje se u filmu The Silence of the Lambs Jonathana Demmea iz 1991.

Novogradnja

Jedna od značajnih tema uticajne nemačke eksperimentalne muzičke grupe Einstürzende Neubauten (Urušavanje novogradnje ) je problem odnosa telesne, emotivne, intelektualne ljudske jedinke i sistemsko-regimentacijskog nasleđa modernističkog utopijskog urbanizma (Le Corbisieur, Ludwig Hilbersheimer, Auguste i Gustave Perret) u savremenoj industrijalizovanoj arhitekturi. To je i estetski činilac opusa Andreasa Gurskog i blic motiv u filmu The Bourne Supremacy Paula Greengrasa iz 2004.

Pištolj u ruci

Vizuelizacija likovne percepcije, posmatranja kao mentalnog procesa i/ili beleženja viđenog je jedna od najstarijih i uvek izazovnih tema likovnih umetnosti, od tradicije autoportreta do mašine za crtanje pogledom Jochema Hendricksa. U filmu, ona se uglavnom manifestuje kroz ‘subjektivni kadar’ u kojem se pogled često izjednačava sa oružjem. Među brojne druge filmske primere spadaju: Don Siegel, Count the Hours, 1953; John Schlesinger, Marathon Man, 1976 i Jonathan Demme, The Silence of the Lambs, 1991.

Ortogonalna projekcija

Pogled po vertikali omogućava da se naglase apstraktne likovne vrednosti u sceni i da se nagoveste predstojeća uzbuđenja, po ugledu na Hitchcockovu ptičiju perspektivu.

Pogled po horizontali, naročito ako je usmeren na arhitekturu i perspektivno korigovan (kao u sekciji Novogradnja), ukazuje na sistematizaciju i statističku zasnovanost informatičke kulture.

Kupatilo

Hitchcockova ekonomična kompozicija usamljene kupačice u prvom i preteće figure iza zavese u srednjem planu, koja inicira eksploataciju intimnosti i ranjivosti u trileru, možda je inspirisana scenom iz filma The Seventh Victim nastalog 17 godina ranije sa istom motivacijom ali sa drugačijim ishodom.^[2]

Autobahn

Savremeno društvo je organizovano prema konceptu privatnog, atomizovanog transporta nasuprot efikasnijem i ekonomičnijem ali manje profitabilnom konceptu javnog masovnog prevoza. Ova organizacija se ogleda u arhitektonskoj infrastrukturi koja je oblikovala pejzaž u predratnoj Nemačkoj i u posleratnoj Evropi po ugledu na tejlorističke i fordističke ekonomske modele u Americi početkom 20 veka.

An Old Mexican Proverb

Leonardova Tajna večera po uzoru na Buñuelovu tableaux interpretaciju u filmu Viridiana je jedna od brojnih likovnih i narativnih referenci u špageti vesternima Sergia Leonea. U ovoj sceni filma Za šaku dolara, bezimeni stranac - kojeg nekoliko puta oslovljavaju sa Joe - diskutuje staru meksičku poslovicu da "kada čovek sa Coltom 45 sretne čoveka sa puškom, čovek sa revolverom će umreti". Ubrzo će je osporiti.