Avatar: Ideologija umetnosti i umetnost ideologija

Avatar = inkarnacija, zemaljsko vozilo božanstva u Hinduizmu, danas se reč koristi i u svetu kompjuterskih igara i virtualnih okruženja, na primer Second Life.

Ideologija = namenski organizovan sistem ideja i konsekvence: podrazumevanje, maskiranje, zaklanjanje, opravdavanje, vrednovanje, normiranje, itd. Za delovanje ideologije najvažnije je ono što je podrazumevano i neizrečeno

Repro.

Milorad Mladenović, Intervencija, Galerija SKC, 1994-1996.

Ideologija umetnosti: u metodologiji, tehnologiji, posredovanju (svet umetnosti) i obrazovanju.

Umetnost ideologija:

Neposredno, kao religiozno ili političko propagandno sredstvo tokom istorije, u novijoj: fašistička, nacistička, socijalistička, hladnoratovska, itd. Naročito u oblasti likovnih umetnosti i filma. Indikativno izvorno značenje pojma angažovna umetnost.

Posredno, društvenoekonomski karakter umetnosti kao specifičanog organizovanja slobodnog vremena (i ostalih relevantnih resursa) podrazumeva interesnu instrumentalizaciju: političku, tehnološku, ekonomsku, kulturnoinstitucionalnu, itd. Istraživački, tehnokratski i oportunistički karakter umetnosti. Na primer, istorijska upotreba geometrije, matematike, optike [cca. 1420 uoptreba konkavnih ogledala za projektovanje likovnih predložaka u Italiji i Nizozemlju (videti dokumentarac David Hockney’s Secret Knowledge, BBC i Hockney-Falco tezu)] i drugih tehničko-tehnoloških alata.

Zbog toga je veoma teško, i pitanje je da li je uopšte moguće, identifikovati ideološki autentične i nezavisne ili neutralne autorske pozicije u likovnim umetnostima, a čak i sama njihova identifikacija podrazumeva mogućnost ideoloških uticaja.

Umetnici: René Magritte, Han van Meegeren, Andrea Mantegna (metafore perspektive), Jan Dibbets i Milorad Mladenović (optika i perspektiva), Gordon Matta-Clark (arhitektura), Goran Trbuljak (sistem umetnosti), Victor Burgin (advertising), kasnije Barbara Kruger i Guerilla Girls sa akcentom na feninističkom aktivizmu, Wim Delvoye (kulturnoumetnički rad i produkcija), Zbigniew Libera (kreativnost, deca i reklama), Jeff Wall i Philip-Lorca diCorcia (Americana, tabloi i film).

Filmografija

Christian Nyby, The Thing from Another World, 1951.
Mike Nichols, Charlie Wilsons War, 2007.
Norman Jewison, The Russians Are Coming, the Russians Are Coming, 1966.
Peter Greenaway, The Draughtsman's Contract, 1982.
Ridley Scott, Black Hawk Down, 2001.
Robert Rodriguez, The Faculty, 1998.
Stephen Gaghan, Syriana, 2005.
Steven Spielberg, Munich, 2005.
Vsevolod Pudovkin, Dezertir, 1933.
William Wyler, The Desperate Hours, 1955.

Bibliografija

James Meyer, Minimalism, Phaidon, London, 2000.
Grupa autora, Likovne sveske, Br. 1 – 9 (reprint), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva / Univerzitet umetnosti, Beograd, 1996.
Žil Delez, Pokretne slike, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 1998.