Virtualna priroda (psihofiziološke, filozofske, društvene, itd) stvarnosti kao opšte načelo, sa svim složenim i manipulabilnim sistemima uodnošavanja, čine ljudsku poziciju nestabilnom i nesigurnom.

Teorija nekompletnosti Kurta Gödela osnova je savremenih filozofija virtualnog.

Hans Holbajn, Ambasadori, 1533.

Uopštavanje ideje stvarnosti zasniva se na konvenciji, a koncepti precizno određene i neupitne stvarnosti na ideologiji. Ovde je zanimljivo primetiti da su teorije zavere, bez obzira na oblast političkog ili patološkog spektra iz koje nastaju, po pravilu “utemeljene”, “ultimativne” i “nedvosmislene” platforme, čime ukazuju na praznovernu, religioznu ili na drugi način arogantno-regresivnu potrebu za postojanjem superiornog polja upravljanja i kontrole.

Razlika između propusnih opsega čulnog i svesnog opažanja i kašnjenje svesnog opažanja.

Svest kao ekran ličnosti koji uređuje, organizuje i svodi opažaje, i omogućava da 10mbs=16bs.

Iako se svest može posmatrati kao svojevrsna biološka simulacija stvarnosti, složeni ljudski sistemi komunikacije kao što su jezik i kultura u suštini su namenjeni za manipulisanje stvarnošću odnosno za manipulisanje svestima drugih.

Umetnici uglavnom deluju tako što svoj odnos sa stvarnošću filtriraju kroz svoje radove sa idejom da to filtriranje i selekcija (ili njihova interpretacija) mogu da budu zanimljivi drugima. U tom smislu poučan je naslov autobiografije Jamesa Wattsona, koji u prevodu glasi: Izbegavajte dosadne ljude, a kojem bi se moglo dodati: Izbegavajte da budete dosadni drugima.

Umetnici: Wim Delvoye, René Magritte, André Kertesz, Arnold Newman, Hans Holbein, Bridget Riley, Alberto Giacometti, Ben Gest, Dobrica Bisenić, Vija Celmins, Dragan Papić, Robert Campin, Kuda.org, Hans Haacke, Taryn Simon.

Filmografija

Robert Wiene, Das Kabinet des Dr Caligari (The Cabinet of Dr Caligari), 1920.
Brian De Palma, Dressed To Kill, 1980.
Brian De Palma, Blow Out, 1981.
David Lynch, Blue Velvet, 1986.
George Seaton, 36 Hours, 1965.
Godfrey Reggio, Koyaanisqatsi, 1983.
Michelangelo Antonioni, Blow Up, 1966.
Orson Welles, F for Fake (Vérités et mensonges), 1973.
Teinosuke Kinugasa, A Page of Madness (Kurutta Ippeiji), 1926.
Werner Herzog, Herz aus Glas, 1976.

Bibliografija

Wolfgang Welsch, Virtual to Begin With, onlajn esej.
Libet, B., Gleason, C. A., Wright, E. W., and Pearl, D. K., Time of conscious intention to act in relation to onset of cerebral activity (readiness-potential). The unconscious initiation of a freely voluntary act. Brain, 106, pp. 623-642, 1983.
Tor Nørretranders, The User Illusion: Cutting Consciousness Down to Size, Penguin Science, 1999.
Piero Scaruffi, The Nature of Consciousness, Omniware, 2006.
Michael Hardt and Antonio Negri, Empire, Harvard, U.P., 2001.