Attack on the Static Self-Portrait

Renomirani beogradski umetnik Dejan Grba predstavio je svoj video rad a u Galeriji Doma omladine Beograda. Polazeći od ideje o umetniku kao umetničkom delu, o umetnosti koja je potpuni ekvivalent egzistencije, Grba ostvaruje halucinantni video-autoportret kojim dokumentuje gotovo neprimetne metamorfoze i starenje vlastitog lica u periodu od godinu dana. Rad je naslovljen po lakanovskom pojmu ‘objekt malo a’ koji označava primarnu autopercepciju – način na koji individua doživljava samu sebe.

Srđan Marković: Video a je totalni artefakt?

Dejan Grba: a je beleženje promena, bez mimike i bez metafora... Formalistički napad na autoportret kao tradicionalno statičnu disciplinu. Ideja neutralnosti se narušava razlikama između detaljnih foto-dokumeanta lica koje nastaju iz dana u dan. Te razlike su animirane morfovanjem u trajanju od 365 sekundi i projektovane na zid galerije.

Ali slika je projektovana horizontalno umesto uspravno.

Da, tako da bi posmatrači trebalo da leže u galerijskoj sofi dok gledaju video.

Smatraš da je a više performans nego video rad?

a je performativna studija autoportreta kao jedne od ključnih disciplina likovnih umetnosti. To je performans u kome fizički ne učestvujem već me zamenjuje visoko ubedljiva predstava.

Možda će portret u budućnosti postati samo skup informatičkih simbola?

Iako je a vrlo ličan rad, lice je u suštini depersonalizovano. Dato je kao čista forma koja omogućava ličnu projekciju svakog posmatrača.

Često menjaš medije – od slikarskih do digitalnih. Smatraš da je najvažnije dostignuće u umetnosti vlastita nadgradnja?

Volim da radim stvari koje imaju moć da me promene kao osobu. Rad ne mora biti društveno prepoznat ili prihvaćen da bi za umetnika bio koristan. U drugim oblastima to je nedopustivo, ali je u umetnosti još uvek moguće. Iznenađuju me umetnici koji ne koriste tu neverovatnu privilegiju.