Stvarnosti

Zbog razlika između kontinuuma materijalnih okolnosti, ljudske fiziologije i percepcije, kao i zbog ograničenja jezika i saobraćanja, stvarnost je u osnovi virtualna. Doživljaj, iskustvo i komunikacija su relativni i kontekstualni tako da je svaka stvarnost virtualno neke druge stvarnosti. Tekst Wolfganga Welscha Virtual to Begin With pokazuje da najvažniji filozofski koncepti stvarnosti polaze od ideje da stvarnost nije fiksirana već da je određena onim što je u datom kontekstu relevantno i dejstveno.

Virtualna priroda stvarnosti čini ljudsku poziciju nestabilnom, a konvencije, ideologije, religija, praznoverje, teorije zavere i druge kulturne platforme neupitne stvarnosti ukazuju na ljudsku potrebu za postojanjem sigurnog polja upravljanja i kontrole. Ta potreba u znatnoj meri utiče na razmatranje odnosa umetnosti, svesti i stvarnosti, ali, razume se, ne ograničava njihovu složenost.

A. Newman, Kurt Gödel, 1956.

David Fincher, Fight Club, 1999.

R. Campin, Blagovesti, oko 1420.

Dvema teoremama o nekompletnosti, austrijski matematičar Kurt Gödel je 1931 godine dokazao da nijedan formalni sistem ne može u potpunosti da opiše pojave na koje se odnosi. Njihov uticaj na razumevanje koncepata stvarnosti i svesti, kao i na status prirodnih nauka koje su na tim konceptima zasnovane, je izuzetan. Identifikujući ograničenja prirodnonaučnog diskursa, Gödel je ukazao na značaj intuitivnog uvida kao ključnog stvaralačkog činioca.

Svesti

Razlike između psihofizičkih aktivnosti ljudskog organizma i svesnog doživljaja stvarnosti reflektuju se u pojavama kao što su nesrazmera čulnog i svesnog opažanja, subliminalna percepcija i kašnjenje svesnog odlučivanja i kašnjenje svesnog opažanja.

Nesrazmera čulnog i svesnog opažanja se manifestuje u tome da čula snabdevaju mozak velikom količinom podataka, u proseku oko 10.000.000 bita u sekundi, dok svest registruje svega oko 50 bita u sekundi, a efektivno operiše sa svega 16 bita u sekundi. Na neki način, um vrši selekciju čulnih sadržaja koje će uputiti u svest, odbacuje nepotrebno i omogućava fokusiranje na bitno. To je jedna od najznačajnijih mentalnih funkcija koja se reflektuje u svim oblastima kreativnog delovanja.

Subliminalna percepcija se ogleda u činjenici da određeni čulni stimulusi, čak i ako su suviše slabi ili kratkotrajni da bi bili svesno opaženi, ipak bivaju registrovani podsvesno, učestvuju u odlučivanju i utiču na doživljaj stvarnosti. Ta pojava je eksperimentalno potvrđivana u različitim sredinama od kraja 19 veka. Korporacija Precon Process and Equipment iz New Orleansa je 1957 godine komercijalizovala umetanje kratkih reklamnih sekvenci (trajanja do 4 slike) u bioskopske projekcije, a kasnije i u TV program. Advertajzing i „relacionalne veštine“ od tada neprestano pronalaze nove metode i tehnike za potpražnu manipulaciju u trci sa zakonskim ograničenjima.

Kašnjenje svesnog odlučivanja je vreme od oko 0.5 sekundi koje protekne između električne aktivnosti mozga i osvešćivanja svake odluke, misli, pokreta, itd. Slično kašnjenje postoji između električne reakcije mozga na određeni stimulus i potpunog osvešćivanja tog stimulusa, tako da izgleda kao da svest kasni za stvarnošću. Subjektivni povraćaj svesnog opažanja, međutim, omogućava da um zahvati stimulus posle svega oko 0.02 sekunde, znatno pre nego što se on može uključiti u proces svesnog odlučivanja ili verbalizovati.

Sa ovih aspekata, svest se može smatrati svojevrsnom biološkom simulacijom stvarnosti, ali to svakako nije ograničenje ili frustracija koju bi mogle da sugerišu naivne i infantilne predstave o ljudskoj svesti kao platformi svemoći i sveznanja. Svest koja uređuje, organizuje i svodi opažajni totalitet je neophodna za opstanak i podešena je prema ljudskim potrebama.

Narativi

Likovne umetnosti, na čije se autorske pristupe ovaj podnaslov prvenstveno odnosi, relativno retko neposredno tematizuju koncepte stvarnosti i njihove odnose sa svešću. Likovne umetnosti uglavnom koriste ove odnose posredno, radi postizanja određenih efekata. Fotografija, na primer, omogućava izvestan stepen optičke aproksimacije ljudskog viđenja u formi vremenski fiksirane slike, ali ne prikazuje stvarnost onako kako bismo je doživeli da smo se našli u situaciji u kojoj je snimljena.

Iskustvo stvarnosti se odvija kontinuiranom artikulacijom čulnih, svesnih, nesvesnih i fizioloških procesa i zbog toga umetnost uglavnom ne polazi od imitiranja stvarnosti, već stvara događaje i projektuje ih u stvarnost publike često ne krijući ograničenja svojih tehničkih sredstava.

Bibliografija

Libet, B., Gleason, C.A., Wright, E.W., and Pearl, D.K., Time of conscious intention to act in relation to onset of cerebral activity (readiness-potential). The unconscious initiation of a freely voluntary act., Brain, 106: pp. 623-642, 1983.
Tor Nørretranders, The User Illusion: Cutting Consciousness Down to Size, Penguin, New York, 1999.
Piero Scaruffi, The Nature of Consciousness, Omniware, 2006.
Ned Block, Owen J. Flanagan and Güven Güzeldere (Eds.), The Nature of Consciousness: Philosophical Debates, MIT Press, Boston, 1997.
Grupa autora, Likovne sveske, Br. 1 – 9 (reprint), Zavod za udžbenike i nastavna sredstva / Univerzitet umetnosti, Beograd, 1996.